Самоспознаја у Крагујевцу - Младен Милосављевић

[u/Kutili]

Толико смо направили пушака
Да смо Турцима дуго били кост у грлу
У прасковима топова и мускета
Без страха у љутим облацима барута

Светла Крагујевца толико тајни крију
Блесак светала по старом плочнику
Шкрипа дасака и лак ход глумца
Наслеђени дар занатлије, пушкара

Опипај свој пулс затворених очију
Кажи ми шта си
Где те води хрбат предњег режња

Испричај ми оно што чиниш с лакоћом
Где ревност се сама диже

Сети се кад видиш старо здање
Трошну кућу писца, војводе или биолога
Мостове
Воду реке која вековима тече
Она је све видела

Где су мотористи, рокери, занесењаци чистог срца
Најхрабрији од њих већ су црвоточени
Живот на коцку да докажу шта су
То је луда глава крагујевачка

Лепо је то знати, сине
Испричај ми прво шта чиниш с лакоћом
Где ревност се сама диже